УПУТСТВО ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ И ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ШТРАЈК

Право запослених да организују штрајк утврђено је:
1. Уставом Савезне Републике Југославије - "Сл. лист СРЈ" бр. 1/92, 34/92, 29/00 (члан 57.),
2. Уставом Републике Србије - "Сл.гласник РС", бр. 1/90 (члан 37.),
3. Законом о штрајку ("Службени лист СРЈ" , бр. 29/96),
4. актима оснивача одређених предузећа и установа - Владе Републике Србије,
5. колективним уговорима.

Према Уставу Савезне Републике Југославије (члан 57. став 1.), запослени имају право на штрајк ради заштите својих професионалних и економских интереса, у складу са савезним законом.
Према ставу 2. истог члана, савезним законом се може ограничити право на штрајк када то захтевају природа делатности или јавни интерес. Право на штрајк ограничено је у делатностима од јавног интереса (члан 9. савезног Закона о штрајку).
У члану 37. Устава Републике Србије утврђено је да запослени имају право на штрајк, у складу са законом.
Право на штрајк немају запослени у државним органима и професионални припадници војске и полиције (члан 57. став 3. Савезног Устава).
Полазећи од наведене одредбе Устава, Законом о штрајку, у члану 18. став 1. прописано је да запосленом у државном органу, професионалном припаднику Војске Југославије и припаднику полиције престаје радни однос када се утврди да је организовао штајк или учествовао у штрајку.

1. Појам штрајка

Законом о штрајку одређен је појам штрајка. Према члану 1. наведеног закона, штрајк представља прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада.
Штрајком се не сматра прекид рада који нема за циљ побољшање економског положаја запослених, већ постизање политичких циљева. Запослени који прекину рад због остваривања одређених политичких циљева (захтева), не уживају заштиту утврђену у члану 14. Закона (сносе дисциплинску и материјалну одговорност и може да им престане радни однос).

2. Организовање штрајка

Штрајк се може организовати:
- код послодавца1,
- у грани, односно делатности
- као генерални штрајк.

Штрајк се може организовати као штрајк упозорења. Штрајк упозорења је привремени прекид рада који може да траје најдуже један сат (члан 2. ст. 2. и 3. Закона).


2.1. Одлука о ступању у штрајк


Одлуку о ступању у генерални штрајк или у штрајк у грани, односно делатности, доноси највиши орган синдиката у републици чланици, односно СРЈ, а одлуку о ступању у штрајк код послодавца или штрајк упозорења доноси орган синдиката одређен општим актом синдиката или већина запослених.
Одлука садржи:
- захтеве запослених,*
- време почетка штрајка,*
- место окупљања учесника у штрајку * и
- штрајкачки одбор.*

За сваки нови штајк учесници доносе нову одлуку о штрајку.
• Захтеви запослених - Су саставни део одлуке о ступању у штрајк. Захтеви треба да буду у писаној форми и јасно изражени.
__________
1. Под појмом послодавац подразумева се: предузеће, друго правно лице, односно њихов део или физичко лице које обавља привредну или другу делатност или услугу.

* Време почетка штрајка (обавеза најаве штрајка) - Мора бити утврђено одлуком о ступању у штрајк. Законом је прописана обавеза најаве штрајка и временски рокови за најаву штрајка. Штрајк се најављује достављањем одлуке о ступању у штрајк послодавцу, односно другом надлежном органу одговарајућег удружења послодаваца, оснивачу и надлежном државном органу (за штрајк у грани или генерални штрајк). Рок за најаву штрајка износи пет дана пре отпочињања штрајка, а за штрајк упозорења 24 сата пре отпочињања штрајка.
За најаву штрајка у делатостима од јавног интереса (јавним службама и јавним предузећима) прописан је дужи рок за најаву штрајка и износи најмање 10 дана пре почетка штрајка. У овим делатностима, поред одлуке о ступању у штрајк, обавезно се доставља и изјава о начину обезбеђивања минимума процеса рада (члан 11. Закона о штрајку).
Према томе, од достављања одлуке о ступању у штрајк до отпочињања обуставе рада мора да прође минимум пет, односно 10 дана (у зависности од тога у којим делатностима је штрајк организован). Овај временски период је остављен за преговарање између представника штрајкача и послодаваца, односно оснивача (државе), ради постизања евентуалног споразума око постављених захтева и пре отпочињања обуставе рада. Стога је Законом о штрајку (члан 6.) предвиђена обавеза отпочињања преговора од дана најаве штрајка, ради споразумног решавања насталог спора.
* Место окупљања штрајкача - Одлуком о ступању у штрајк одређује се место окупљања штрајкача уколико се штрајк испољава окупљањем запослених. Према члану 5. став 3. Закона, окупљање запослених који учествују у штрајку не може бити ван пословних просторија, односно ван круга пословног простора.
* Штрајкачки одбор - Одлуком о ступању у штрајк одређује се штрајкачки одбор. Чланове штрајкачког одбора чини одређен број запослених код послодавца, односно чланова синдиката који је организатор штрајка, који представља учеснике у штрајку.
Штрајкачки одбор учествује у преговорима са представницима послодаваца, оснивача и надлежног државног органа, најављује штрајк у Законом прописаном року и дужан је да организује и води штрајк у складу са Законом.


2.2. Преговори
Законом (члан 6.) је утврђена обавеза учесника у спору да отпочну преговарање ради споразумног решавања спорних захтева од момента најаве штрајка. Ова обавеза наставља се и за време штрајка, све до његовог окончања.
За преговарање надлежни су штрајкачки одбор (изабрани представници штрајача, односно синдиката) и представници органа којима је штрајк најављен (послодавац, оснивач, надлежни државни орган или орган локалне самоуправе).

У прговоре могу да се укључе и представници синдиката (ако синдикат није организатор штрајка), одговарајућих удружења послодаваца и државних органа или органа локалне самоуправе којима није најављен штрајк.



2.3. Дужности штрајкача у току штрајка
Дужности штрајкача у току штрајка су:
- да не угрожавају безбедност лица и имовине и здравља људи,
- да не наносе непосредну материјалну штету средствима рада и опреми,
- да не онемогућавају наставак рада по окончању штрајка,
- да не спречавају послодавца да користи и располаже средствима којима обавља делатност,
- да не спречавају запослене који не учествују у штрајку да раде.

2.4. Престанак штрајка
Штрајк престаје споразумом страна у спору, одлуком надлежног органа синдиката или већине запослених. Запослени могу одлучити о престанку штрајка изгласавањем одлуке о престанку штрајка или настављањем прекинутог рада без доношења посебне одлуке о томе. За одлуку о престанку штрајка није неопходна сагласност свих запослених у штрајку, већ само њихове већине.

3. Ограничење права на штрајк у делатностима
од посебног друштвеног интереса

На основу члана 57. став 2. Устава Савезне Републике Југославије, одредбама чл. 9. и 10. Закона о штрајку, прописано је да, у делатностима од посебног друштвеног интереса (електропривреда, водопривреда, саобраћај, информисање, ПТТ услуге, комуналне делатности, производња основних прехрамбених производа, здравствена и ветеринарска заштита, просвета, друштвена брига о деци, социјална заштита); делатностима од посебног значаја за одбрану и безбедност СРЈ које утврди надлежни орган у складу са савезним законом и послови неопходни за извршавање међународних обавеза СРЈ и делатностима чији би прекид рада могао да угрози живот и здравље људи или да нанесе штету великих размера (хемијска индустрија, индустрија челика и црна и обојена металургија) право на штрајк може да се оствари само уз обезбеђивање минимума процеса рада.
Минимум процеса рада обезбеђује сигурност људи и имовине и незаменљив услов живота и рада грађана и предузећа.

Минимум процеса рада за јавне службе и јавна предузећа одређује оснивач, а за другог послодавца - директор. При одређивању минимума процеса рада полази се од природе делатности, степена угрожености живота и здравља (годишње доба, туристичка сезона, школска година и др.). При одређивању минимума процеса рада оснивач, односно директор дужан је да узме у обзир мишљење, примедбе и предлоге синдиката (члан 10. ст. 2. и 3. Закона).
Међутим, предлози, односно мишљења синдиката не обавезују оснивача и послодавца. Они су самостални у доношењу одлуке о утврђивању минимума процеса рада.

Начин обезбеђивања минимума процеса рада утврђује се општим актом послодавца, у складу са колективним уговором. Запослене који су дужни да раде за време штрајка ради обезбеђивања минимума процеса одређује директор, најдоцније пет дана пре почетка штрајка, по прибављеном мишљењу штрајкачког одбора (члан 10. став 4. Закона).
Колективним уговором утврђује се који послови треба да се обављају за време штрајка и број запослених који треба да обављају те послове. У складу са тим, општим актом (то може да буде посебан акт или акт о систематизацији) утврђује се да ли одређени послови треба да се обављају пуно радно време или само део радног времена и обим послова који је неопходан да би се обезбедио минимум процеса рада. Запослене који ће радити за време штрајка одређује директор.
Уколико запослени који су дужни да раде за време штрајка одбију да раде, чине повреду радних дужности за које се може изрећи мера престанак радног односа.

3.1. Штрајк у јавним службама
У образовању
Прописима у области образовања утврђен је минимум процеса рада у основним и средњим школама чији је оснивач Република. Према Закону о основној школи - ("Сл. гл. РС" бр. 50/92..., 66/94 (члан 82.) и Закона о средњој школи - ("Сл. гл. РС", бр. 50/92,..., 24/96 (члан 84.), наставници, стручни сарадници и васпитачи остварују право на штрајк под условом да се обезбеди минимум процеса рада школе. Минимум процеса рада за наставника је остваривање обавезне наставе у трајању од 30 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника и васпитача 20 часова недељно.
Из наведеног произилази да се, због јавног интереса утврђеног законом, у основним и средњим школама не може обуставити настава у целини. Минимумом процеса рада сваки наставник, односно стручни сарадник и васпитач мора обезбедити остваривање наставе и обављање испита према дневном распореду, с тим што се време извођења наставе може скратити на најмање 30 минута по часу, односно на 20 часова недељно.
Такође је прописано да директор школе може да покрене дисциплински поступак и изрекне меру престанка радног односа наставнику и сараднику који учествује у штрајку, а при томе не остварује Законом прописан минимум процеса рада.
Осим тога, према Закону о средњој школи (члан 84. став 5.), директор има обавезу да за време штрајка (када се не обезбеђује минимум процеса рада), обезбеди остваривање наставе и обављање испита, односно дежурство васпитача док траје штрајк (новим запошљавањем и др.).

У здравству

Имајући у виду да се остваривањем здравствене делатности непосредно обезбеђује витални интерес друштва, а то је живот и здравље грађана, Влада Републике Србије, је за установе у области здравства чији је оснивач Република, донела Уредбу о минимуму процеса рада за време штрајка у здравственим установама ("Службени гласник РС", бр. 25/97).
Уредбом (члан 1. став 1.) су таксативно наведени видови здравствене заштите, односно послови који се морају обављати у здравственим установама за време штрајка (указивање хитне медицинске помоћи, потпуна здравствена заштита деце, омладине, трудница, породиља и болесника на интензивној нези; снабдевање становништва и здравствених установа најважнијим лековима, предузимање хигијенско-епидемиолошких мера и др.).
У ставу 2. наведеног члана одређено је које установе морају обезбедити одређен вид здравствене заштите (домови здравља, болнице, клинике, институти, заводи, апотеке и др.).
За све здравствене установе утврђена је обавеза пружања здравствене заштите која представља минимум процеса рада у току дана, а за хитне случајеве и ноћу (члан 2. Уредбе).

У члану 3. Уредбе утврђена је обавеза директора здравствене установе да одреди начин обезбеђивања минимума процеса рада у свим организационим јединицама здравствене установе, да одреди извршиоце по радним местима чији се послови морају обављати за време штрајка.
Такође је утврђена обавеза и овлашћење директора да против запосленог који не извршава наведене послове, односно који учествује у штрајку супротно закону, покрене дисциплински поступак за повреду радне обавезе за коју се изриче мера престанка радног односа, као и да предузме друге мере за које је овлашћен (запошљавање нових радника и др.).

У друштвеној бризи о деци

Законом о друштвеној бризи о деци ("Службени гласник РС" бр. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94 и 25/96), у члану 51. став 1., утврђен је минимум процеса рада у установама за децу у којима је организован штрајк, а који се састоји у обезбеђењу боравка, чувања, неге и исхране деце.
Према ставу 2. наведеног члана, општим актом установе утврђују се послови који морају да се обављају за време трајања штрајка, као и начин и услови за обављање тих послова.

3.2. Штрајк у јавним предузећима

У делатностима од посебног друштвеног интереса за чије обављање су основана јавна предузећа, утврђен је такође минимум процеса рада:

У железничком саобраћају

Уредбом о минимуму процеса рада за време штрајка у Јавном железничко-транспортном предузећу "Београд" ("Службени гласник РС", број 11/97), у члану 1., утврђен је обим путничког и теретног саобраћаја који се мора обезбедити за време штрајка (сви путнички возови у међународном и пограничном саобраћају, као и у Београдском железничком чвору, 100 пари путничких возова у унутрашњем и локалном саобраћају, све међународне возове, брзе теретне возове, војне возове, помоћне возове и ТМД у случају ванредних догађаја и 44 пари теретних возова у унутрашњем саобраћају).

Генерални директор ЖТП "Београд" је дужан да, у оквиру минимума утврђеног Уредбом, одреди саобраћај возова који у највећој мери обезбеђују потребе равномерног одвијања саобраћаја и превоза путника и робе (члан 2. Уредбе).

У електропривреди

Уредбом о минимуму процеса рада у Јавном предузећу "Електропривреда Србије" ("Службени гласник РС" број 33/2000) утврђена је обавеза обезбеђивања стабилног функционисања електроенергетског система Републике, производња, пренос и дистрибуција електричне енергије којима се обезбеђује најмање 90% потреба утврђених билансом и дневним планом; 90% производње угља и топлотне енергије предвиђене билансом и дневним планом; континуирано и несметано снабдевање потрошача електричном енергијом, извршавање међународних уговора о испоруци електричне енергије и угља и спровођење мера заштите електроенергентских, рударских и других објеката и постројења, као и безбедност људи и заштита животне средине (члан 1.).

Према члану 2. наведене уредбе, генерални директор ЈП "Електропривреда Србије", односно директори јавних предузећа у његовом саставу, одредиће начин обезбеђивања минимума процеса рада утврђеног Уредбом, радна места и број извршилаца који су дужни да раде.

4. Надлежности државног органа, односно

органа локалне самоуправе

Ако се не обезбеде услови за обезбеђивање минимума процеса рада (послови који се морају обављати, запослени који ће те послове обављати, обим обављања послова и др.), надлежни државни орган, односно орган локалне самоуправе, до дана одређеног за почетак штрајка, утврдиће мере и начин за обезбеђивање услова за остваривање минимума процеса рада (члан 10. став 6. Закона).

Надлежни државни орган дужан је, такође, да предузме неопходне мере предвиђене законом, ако оцени да би организовањем штрајка супротно закону (у случају угрожавања безбедности и здравља грађана и њихове имовине, наношење непосредне материјалне штете послодавцу и онемогућавање наставка рада по окончању штрајка; ако се не обезбеђује прописан минимум процеса рада у делатностима од јавног интереса), могла да наступи непосредна опасност или изузетно тешке последице за живот и здравље људи или њихову безбедност и безбедност имовине, односно друге неотклоњиве штетне последице (члан 16. Закона).

Према члану 17. Закона о штрајку, инспекцијски надзор над применом одредаба овог закона врши надлежни савезни орган. Савезни инспектор је овлашћен да донесе решење којим се налаже отклањање утврђених повреда Закона када штрајк није организован у складу са овим законом.

5. Заштита права запослених за време штрајка

организованог у складу са законом

Према члану 14. Закона о штрајку организовање и учествовање у штрајку у складу са овим законом не представља повреду радне обавезе, не може бити основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске и материјалне одговорности, нити може бити основ за престанак радног односа.

Запослени за време штрајка остварују основна права из радног односа, осим права на зараду, а права из социјалног осигурања - у складу са прописима о осигурању.

Према томе, послодавац је дужан да за запослене учеснике штрајка плаћа доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, и то:

- на накнаду зараде, ако је исплаћује,

- ако не исплаћује накнаду - на најнижу основицу.


Послодавац је дужан да плаћа допринос за здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености.

С обзиром да су учесници штрајка у радном односу (не престаје им радни однос за време штрајка), то је послодавац и за њих дужан да плаћа доприносе, на исте основице као и за пензијско и инвалидско осигурање.

Законом није утврђено која се права сматрају основним правима из радног односа. По нашем мишљењу, то би могла да буду поједина права, као што су: годишњи одмор, плаћено одсуство, право на заштиту права пред надлежним органима, заштита на раду.


6. Одговорност запослених који учествују

у штрајку супротно закону

• Дисциплинска и материјална одговорност

У члану 14. став 3. Закона о штрајку прописано је да се не искључује дисциплинска и материјална одговорност организаторима и учесницима у штрајку супротно одредбама овог закона (на пример: ако не поштују рокове за почетак штрајка; ако не обезбеђују прописан минимум процеса рада; спречавају запослене који не штрајкују да раде; наносе материјалну штету и онемогућавају наставак рада по окончању штрајка и др.). То значи да против запослених који организују и учествују у штајку супротно Закону о штрајку може да се покрене дисциплински поступак за изрицање мере престанка радног односа, као и да се утврди одговорност у случају наношења материјалне штете послодавцу.

• Прекршајна одговорност


У члану 20. Закона о штрајку утврђена је прекршајна одговорност организатора и учесника у штрајку супротно одредбама овог закона. При томе, утврђена је новчана казна у распону од 900 до 9.000 нових динара за чланове штрајкачког одбора и запослене који:

- спречавају запослене који не учествују у штрајку да раде,

- који за време штрајка одбију да сарађују са послодавцем ради обезбеђивања минимума процеса рада у делатностима од јавног интереса,

- који одбије да извршава налоге директора који се односе на обезбеђивање прописаног минимума процеса рада.

• Кривична одговорност


Кривичним законом Републике Србије ("Сл. гласник СРС" бр. 26/77,..., 21/90, "Сл. гласник РС" бр. 16/90, 26/91, ..., 44/98). у члану 86д, утврђена је кривична одговорност за лица која организују и воде штрајк на начин и под условима супротним закону и тиме доведе у опасност живот и здравље људи или имовину већег обима или ако услед тог наступе друге тешке последице, ако тиме није остварено обележје другог кривичног дела. За ово кривично дело прописана је новчана казна или затвор до једне године.

7. Одговорност послодавца

• Прекршајна одговорност

У члану 19. став 1. Закона о штрајку предвиђене су новчане казне у распону од 15.000 до 150.000 нових динара за послодавца који има статус правног лица, за следеће прекршаје:

- ако не обезбеди минимум процеса рада утврђен општим актом, односно не пропише тај минимум општим актом (односи се на послодавце који нису основани као јавна предузећа и јавне службе, а обављају делатности од јавног интереса),

- ако у току штрајка организованог у складу са овим законом прими нова лица која би заменила учеснике у штрајку,

- ако спречава запослене да учествују у штрајку,

- ако употреби мере принуде ради окончања штрајка,

- ако предвиди повољнију зараду или друге повољније услове рада за запослене који не учествују у штрајку.



За наведене прекршаје предвиђена је новчана казна за одговорно лице у правном лицу у распону од 1.000 до 9.000 динара, а за предузетника од 900 до 9.000 динара (став 2. наведеног члана).

• Кривична одговорност

У члану 86г став 1. Кривичног закона Републике Србије прописана је новчана казна и казна затвора до једне године за лице које силом, озбиљном претњом или на други противзаконит начин спречава или онемогућава запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему или на други начин остварују право на штрајк.

У ставу 2. наведеног члана прописане су исте казне и за послодавца или друго одговорно лице које отпусти радника са посла због његовог учешћа у штрајку који је организован у складу са законом или према њему примени друге мере којима се повређују његова права из радног односа.

8. Јавно окупљање

Често се догађа да учесници штрајка процењују да је делотворније штрајк испољити окупљањем ван пословних просторија, односно пословног круга. У тој ситуацији на располагању стоји могућност окупљања (у даљем тексту: јавни скуп), сагласно Закону о окупљању грађана ("Сл.гласник РС" бр. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 17/99, 33/99 и 29/01). У том случају релевантне су следеће чињенице:

- Под примереним простором за јавни скуп се подразумева погодан простор за окупљање којим се не омета јавни саобраћај, не угрожава здравље, јавни морал или безбедност људи и имовине.

Међутим, то може бити и простор на коме се одвија јавни саобраћај ако се додатним мерама обезбеди привремена измена режима саобраћаја, као и заштита здравља људи и безбедност имовине и људи. Актом општине, тј. града, одређују се ти простори.

Трошкове (кауцију) за ове додатне мере сноси сазивач који пријави јавни скуп, а он се може одржати од 8. до 14. и од 18. до 23. сата и може трајати најдуже три сата.

- Јавни скуп се може пријавити и одвијати као непрекинуто кретање учесника на одређеном простору.

- Јавни скуп се не може одржавати у близини Савезне скупштине и Народне скупштине Србије непосредно пре и у време њиховог заседања.

- За одржавање реда на јавном скупу одговоран је сазивач.

- Пријаву за одржавање јавног скупа подноси сазивач МУП-у ОУП подручја где се одржава скуп, најкасније 48 сати пре почетка његовог одржавања, а ако се окупљање манифестује као кретање учесника или је потребно привремено изменити режим саобраћаја, онда најкасније пет дана пре почетка његовог одржавања.

Пријава мора бити потписана и предаје се лично или препорученом пошиљком.

Копију пријаве сазивач доставља општинском, тј. градском органу надлежном за комуналне послове.

Свака измена пријаве сматра се новом пријавом.

- Надлежни орган ће привремено забранити скуп и о томе ће обавестити сазивача у року од 12 сати пре времена за које је скуп заказан, ако је скуп усмерен на:

- насилно мењање уставног поретка,

- нарушавање независности и територијалне целовитости Републике Србије,

- кршење Уставом зајемчених слобода и права,

- изазивање и подстицање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.

Окружни суд, у року од 24 сата позива тај надлежни орган и сазивача и одржава претрес на коме доноси решење, којим поништава решење о привременој забрани или изриче забрану одржавања јавног скупа.

Незадовољна страна има право да у року од 24 сата изјави жалбу Врховном суду Србије, који одлучује у наредном року од 24 сата.

- Јавни скуп, који се одржава без претходне пријаве, надлежни орган ће онемогућити како би успоставио јавни ред и мир.

- Надлежни орган може да забрани одржавање јавног скупа ако он омета јавни саобраћај, угрожава здравље, безбедност људи и имовине или јавни морал. Жалба на ову забрану не одлаже извршење.

- Ако у току одржавања јавног скупа наступе оконости због којих он поприма карактер недозвољености (угрози се здравље и живот људи, имовине, јавни саобраћај и тд.), надлежни орган ће од сазивача затражити да прекине скуп а од учесника да се разиђу. У противном, надлежни орган ће одмах донети решење, усмено га саопштити и предузети мере за прекид јавног скупа и успостављање јавног реда и мира.