Prijem
Покретање поступка
Члан 13.
Ако се за злостављање не терети одговорно лице у правном лицу,
односно послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је
изложен злостављању подноси образложени захтев за покретање поступка за
заштиту од злостављања непосредно том лицу.
Захтев из става 1. овог члана може поднети и представник синдиката,
лице надлежно за послове безбедности и здравља на раду, представник
запослених за безбедност и здравље на раду или одбор за безбедност и
здравље на раду, уз писмену сагласност запосленог који сматра да је изложен
злостављању.
Када није обавезно покретање поступка за заштиту од
злостављања код послодавца
Члан 14.
Ако се за злостављање терети одговорно лице у правном лицу, односно
послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је изложен
злостављању може поднети захтев за покретање поступка посредовања
непосредно том лицу.
Ако се за злостављање терети одговорно лице у правном лицу, односно
послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је изложен
злостављању може, до истека рока застарелости за покретање поступка за
заштиту од злостављања код послодавца утврђеног овим законом, и без
- 4 -
подношења захтева за покретање поступка посредовања код послодавца,
покренути поступак пред надлежним судом.
Понуда посредовања и одређивање, односно избор
посредника
Члан 15.
Послодавац је дужан да, по пријему захтева из члана 13. овог закона, у
року од три дана, странама у спору предложи посредовање као начин
разрешења спорног односа.
Послодавац може да прихвати захтев за посредовање из члана 14. овог
закона, у року од три дана.
Запослени који сматра да је изложен злостављању, запослени који се
терети за злостављање и представник послодавца (члан 13. овог закона),
односно послодавац и запослени који сматра да је изложен злостављању (члан
14. овог закона) споразумно одређују или бирају лице за вођење поступка
посредовања (у даљем тексту: посредник), у року од три дана од дана пријема
предлога послодавца.
Члан 16.
За посредника може бити одређено, односно изабрано лице које ужива
поверење страна у спору.
Посредник се може изабрати са списка посредника који се води код
послодавца – у складу са колективним уговором, односно код органа,
организације или установе за посредовање – у складу са законом.
Посредник се може изабрати и са списка посредника социјално-
економског савета сачињеног на предлог социјалних партнера, као и списка
удружења грађана чији су циљеви усмерени на послове посредовања, односно
заштите од злостављања.
Посредник је неутрална особа која посредује између страна у спору у
циљу решавања њиховог спорног односа.
Посредник је дужан да поступа независно и непристрасно.
Спровођење поступка посредовања
Члан 17.
Поступак посредовања је хитан.
Поступак посредовања спроводи се тако што посредник странама у
спору помаже да постигну споразум.
У поступку посредовања, на захтев стране у спору, може да учествује и
представник синдиката.
Поступак посредовања затворен је за јавност. Подаци прикупљени у току
посредовања тајна су и могу се саопштавати само учесницима у поступку и
надлежним државним органима у вези са поступком за заштиту од
злостављања.
Члан 18.
Стране могу да се споразумеју о начину на који ће се поступак
посредовања спровести.
- 5 -
Ако стране не постигну споразум о начину спровођења поступка,
посредник ће спровести поступак посредовања на начин који сматра да је
одговарајући, имајући у виду околности спорног односа и интересе страна у
спору, уз поштовање начела хитности.
Посредник може да води заједничке и одвојене разговоре са странама у
спору, као и да уз сагласност једне стране другој пренесе и предочи предлоге и
ставове о појединим питањима.
Посредник може да даје предлог могућих начина за решавање спора,
али не може странама у спору да намеће решење.
Уколико оцени да прети опасност од наступања ненакнадиве штете
запосленом који сматра да је изложен злостављању, посредник може
послодавцу доставити образложену иницијативу за предузимање мера из члана
24. овог закона – до окончања поступка за заштиту од злостављања.
Окончање поступка посредовања
Члан 19.
Поступак посредовања окончава се у року од осам радних дана од дана
одређивања, односно избора посредника:
1) закључивањем писменог споразума између страна у спору;
2) одлуком посредника, после консултације са странама, да се
поступак обуставља, јер даљи поступак није оправдан;
3) изјавом стране у спору о одустајању од даљег поступка.
Из оправданих разлога рок за окончање поступка посредовања може се
продужити на максимално 30 дана од дана одређивања, односно избора
посредника.
Кад поступак посредовања није успео
Члан 20.
Сматра се да поступак посредовања није успео ако:
1) стране у спору не одреде, односно не изаберу посредника у складу
са чланом 15. став 3. овог закона;
2) се поступак посредовања оконча на начин из члана 19. тач. 2) и 3)
овог закона.
У случају из става 1. тачка 1) овог члана, послодавац је дужан да
подносиоцу захтева из члана 13. овог закона и запосленом који сматра да је
изложен злостављању ако није подносилац тог захтева, достави обавештење
да поступак посредовања није успео.
У случају из става 1. тачка 2) овог члана посредник је дужан да,
најкасније у року од три дана од дана истека рока из члана 19. овог закона
странама у спору и послодавцу достави одлуку о обустављању поступка,
односно обавештење да је једна од страна у спору одустала од даљег
поступка.
- 6 -
Садржај споразума о решавању спорног питања
Члан 21.
Споразум нарочито садржи мере које су усмерене на престанак
понашања које представља злостављање, односно искључење могућности
настављања таквог понашања – злостављања.
Дејство споразума постигнутог у поступку посредовања зависи од воље
страна у спору, ако је споразумом обухваћено уређивање понашања у њиховом
међусобном односу.
Споразум може садржати препоруке послодавцу у погледу отклањања
могућности настављања злостављања (премештај запосленог у другу радну
околину или друге мере које се тичу статуса и права страна у спору).
Послодавац може прихватити препоруке из става 3. овог члана ако су у
складу са законом и његовом пословном политиком.
Рокови застарелости
Члан 22.
Право на подношење захтева за заштиту од злостављања код
послодавца (члан 13. и члан 14. став 1. овог закона) застарева у року од шест
месеци од дана када је злостављање учињено.
Рок из става 1. овог члана почиње да тече од дана када је последњи пут
извршено понашање које представља злостављање.
За време трајања рока из става 1. овог члана и за време вођења
поступка посредовања не теку рокови застарелости прописани законом за
утврђивање одговорности запосленог за непоштовање радне дисциплине,
односно повреду радне дужности.
Поступак за утврђивање одговорности запосленог
Члан 23.
Послодавац је дужан да, ако поступак посредовања не успе, а постоји
основана сумња да је извршено злостављање или је злоупотребљено право на
заштиту од злостављања, покрене поступак за утврђивање одговорности
запосленог за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радне
дужности, у складу са законом.
Послодавац може запосленом који је одговоран за непоштовање радне
дисциплине, односно повреду радне дужности из става 1. овог члана, поред
санкција прописаних законом, да изрекне једну од следећих мера:
1) опомена;
2) мера удаљења са рада од четири до 30 радних дана без накнаде
зараде;
3) мера трајног премештаја у другу радну околину – на исте или друге
послове, односно радно место, у складу са законом.
Ако запослени, коме је због вршења злостављања изречена мера из
става 2. овог члана, у року од шест месеци поново изврши злостављање,
послодавац може да му откаже уговор о раду, односно изрекне меру престанка
радног односа, у складу са законом.
- 7 -
Мере за спречавање злостављања до окончања поступка
Члан 24.
Ако запосленом који сматра да је изложен злостављању према
мишљењу службе медицине рада прети непосредна опасност по здравље или
живот или ако му прети опасност од настанка ненакнадиве штете, послодавац
је дужан да, до окончања поступка за заштиту запосленог од злостављања код
послодавца, запосленом који се терети за злостављање изрекне једну од
следећих мера:
1) премештај у другу радну околину – на исте или друге послове,
односно радно место, у складу са законом;
2) удаљење са рада уз надокнаду зараде, у складу са законом.
Члан 25.
На поступак из чл. 23. и 24. овог закона сходно се примењују одредбе
одговарајућих закона којима се уређују права, обавезе и одговорности
запослених из радног односа.
Право на одбијање рада
Члан 26.
Запослени, коме према мишљењу службе медицине рада прети
непосредна опасност по здравље или живот, има право да одбије да ради ако
послодавац не предузме мере из члана 24. овог закона.
У случају из става 1. овог члана запослени је дужан да, без одлагања,
обавести послодавца и инспекцију рада о одбијању рада.
За време одбијања рада запослени има право на накнаду зараде у
висини просечне зараде коју је остварио у претходна три месеца.
Запослени који је одбио да ради дужан је да се врати на рад по
предузимању мера из члана 24. овог закона од стране послодавца, а најкасније
до окончања поступка заштите од злостављања код послодавца.
Запосленом који је одбио да ради не може да се откаже уговор о раду,
односно изрекне мера престанка радног односа.
Заштита учесника у поступку
Члан 27.
Покретање поступка за заштиту од злостављања, као и учешће у том
поступку не може да буде основ за: стављање запосленог у неповољнији
положај у погледу остваривања права и обавеза по основу рада, покретање
поступка за утврђивање дисциплинске, материјалне и друге одговорности
запосленог, отказ уговора о раду, односно престанак радног или другог
уговорног односа по основу рада и проглашавање запосленог вишком
запослених, у складу са прописима којима се уређује рад.
Право на заштиту из става 1. овог члана има и запослени који укаже
надлежном државном органу на повреду јавног интереса утврђеног законом,
учињену од стране послодавца, а основано сумња да ће бити изложен
злостављању.
- 8 -
Запослени, за кога се у складу са законом утврди да је злоупотребио
право на заштиту од злостављања, не ужива заштиту у смислу става 1. овог
члана.
Правила понашања послодаваца и запослених
Члан 28.
Правила понашања послодаваца и запослених у вези са превенцијом и
заштитом од злостављања на раду прописује министар надлежан за рад.
Члан 13.
Ако се за злостављање не терети одговорно лице у правном лицу,
односно послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је
изложен злостављању подноси образложени захтев за покретање поступка за
заштиту од злостављања непосредно том лицу.
Захтев из става 1. овог члана може поднети и представник синдиката,
лице надлежно за послове безбедности и здравља на раду, представник
запослених за безбедност и здравље на раду или одбор за безбедност и
здравље на раду, уз писмену сагласност запосленог који сматра да је изложен
злостављању.
Када није обавезно покретање поступка за заштиту од
злостављања код послодавца
Члан 14.
Ако се за злостављање терети одговорно лице у правном лицу, односно
послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је изложен
злостављању може поднети захтев за покретање поступка посредовања
непосредно том лицу.
Ако се за злостављање терети одговорно лице у правном лицу, односно
послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је изложен
злостављању може, до истека рока застарелости за покретање поступка за
заштиту од злостављања код послодавца утврђеног овим законом, и без
- 4 -
подношења захтева за покретање поступка посредовања код послодавца,
покренути поступак пред надлежним судом.
Понуда посредовања и одређивање, односно избор
посредника
Члан 15.
Послодавац је дужан да, по пријему захтева из члана 13. овог закона, у
року од три дана, странама у спору предложи посредовање као начин
разрешења спорног односа.
Послодавац може да прихвати захтев за посредовање из члана 14. овог
закона, у року од три дана.
Запослени који сматра да је изложен злостављању, запослени који се
терети за злостављање и представник послодавца (члан 13. овог закона),
односно послодавац и запослени који сматра да је изложен злостављању (члан
14. овог закона) споразумно одређују или бирају лице за вођење поступка
посредовања (у даљем тексту: посредник), у року од три дана од дана пријема
предлога послодавца.
Члан 16.
За посредника може бити одређено, односно изабрано лице које ужива
поверење страна у спору.
Посредник се може изабрати са списка посредника који се води код
послодавца – у складу са колективним уговором, односно код органа,
организације или установе за посредовање – у складу са законом.
Посредник се може изабрати и са списка посредника социјално-
економског савета сачињеног на предлог социјалних партнера, као и списка
удружења грађана чији су циљеви усмерени на послове посредовања, односно
заштите од злостављања.
Посредник је неутрална особа која посредује између страна у спору у
циљу решавања њиховог спорног односа.
Посредник је дужан да поступа независно и непристрасно.
Спровођење поступка посредовања
Члан 17.
Поступак посредовања је хитан.
Поступак посредовања спроводи се тако што посредник странама у
спору помаже да постигну споразум.
У поступку посредовања, на захтев стране у спору, може да учествује и
представник синдиката.
Поступак посредовања затворен је за јавност. Подаци прикупљени у току
посредовања тајна су и могу се саопштавати само учесницима у поступку и
надлежним државним органима у вези са поступком за заштиту од
злостављања.
Члан 18.
Стране могу да се споразумеју о начину на који ће се поступак
посредовања спровести.
- 5 -
Ако стране не постигну споразум о начину спровођења поступка,
посредник ће спровести поступак посредовања на начин који сматра да је
одговарајући, имајући у виду околности спорног односа и интересе страна у
спору, уз поштовање начела хитности.
Посредник може да води заједничке и одвојене разговоре са странама у
спору, као и да уз сагласност једне стране другој пренесе и предочи предлоге и
ставове о појединим питањима.
Посредник може да даје предлог могућих начина за решавање спора,
али не може странама у спору да намеће решење.
Уколико оцени да прети опасност од наступања ненакнадиве штете
запосленом који сматра да је изложен злостављању, посредник може
послодавцу доставити образложену иницијативу за предузимање мера из члана
24. овог закона – до окончања поступка за заштиту од злостављања.
Окончање поступка посредовања
Члан 19.
Поступак посредовања окончава се у року од осам радних дана од дана
одређивања, односно избора посредника:
1) закључивањем писменог споразума између страна у спору;
2) одлуком посредника, после консултације са странама, да се
поступак обуставља, јер даљи поступак није оправдан;
3) изјавом стране у спору о одустајању од даљег поступка.
Из оправданих разлога рок за окончање поступка посредовања може се
продужити на максимално 30 дана од дана одређивања, односно избора
посредника.
Кад поступак посредовања није успео
Члан 20.
Сматра се да поступак посредовања није успео ако:
1) стране у спору не одреде, односно не изаберу посредника у складу
са чланом 15. став 3. овог закона;
2) се поступак посредовања оконча на начин из члана 19. тач. 2) и 3)
овог закона.
У случају из става 1. тачка 1) овог члана, послодавац је дужан да
подносиоцу захтева из члана 13. овог закона и запосленом који сматра да је
изложен злостављању ако није подносилац тог захтева, достави обавештење
да поступак посредовања није успео.
У случају из става 1. тачка 2) овог члана посредник је дужан да,
најкасније у року од три дана од дана истека рока из члана 19. овог закона
странама у спору и послодавцу достави одлуку о обустављању поступка,
односно обавештење да је једна од страна у спору одустала од даљег
поступка.
- 6 -
Садржај споразума о решавању спорног питања
Члан 21.
Споразум нарочито садржи мере које су усмерене на престанак
понашања које представља злостављање, односно искључење могућности
настављања таквог понашања – злостављања.
Дејство споразума постигнутог у поступку посредовања зависи од воље
страна у спору, ако је споразумом обухваћено уређивање понашања у њиховом
међусобном односу.
Споразум може садржати препоруке послодавцу у погледу отклањања
могућности настављања злостављања (премештај запосленог у другу радну
околину или друге мере које се тичу статуса и права страна у спору).
Послодавац може прихватити препоруке из става 3. овог члана ако су у
складу са законом и његовом пословном политиком.
Рокови застарелости
Члан 22.
Право на подношење захтева за заштиту од злостављања код
послодавца (члан 13. и члан 14. став 1. овог закона) застарева у року од шест
месеци од дана када је злостављање учињено.
Рок из става 1. овог члана почиње да тече од дана када је последњи пут
извршено понашање које представља злостављање.
За време трајања рока из става 1. овог члана и за време вођења
поступка посредовања не теку рокови застарелости прописани законом за
утврђивање одговорности запосленог за непоштовање радне дисциплине,
односно повреду радне дужности.
Поступак за утврђивање одговорности запосленог
Члан 23.
Послодавац је дужан да, ако поступак посредовања не успе, а постоји
основана сумња да је извршено злостављање или је злоупотребљено право на
заштиту од злостављања, покрене поступак за утврђивање одговорности
запосленог за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радне
дужности, у складу са законом.
Послодавац може запосленом који је одговоран за непоштовање радне
дисциплине, односно повреду радне дужности из става 1. овог члана, поред
санкција прописаних законом, да изрекне једну од следећих мера:
1) опомена;
2) мера удаљења са рада од четири до 30 радних дана без накнаде
зараде;
3) мера трајног премештаја у другу радну околину – на исте или друге
послове, односно радно место, у складу са законом.
Ако запослени, коме је због вршења злостављања изречена мера из
става 2. овог члана, у року од шест месеци поново изврши злостављање,
послодавац може да му откаже уговор о раду, односно изрекне меру престанка
радног односа, у складу са законом.
- 7 -
Мере за спречавање злостављања до окончања поступка
Члан 24.
Ако запосленом који сматра да је изложен злостављању према
мишљењу службе медицине рада прети непосредна опасност по здравље или
живот или ако му прети опасност од настанка ненакнадиве штете, послодавац
је дужан да, до окончања поступка за заштиту запосленог од злостављања код
послодавца, запосленом који се терети за злостављање изрекне једну од
следећих мера:
1) премештај у другу радну околину – на исте или друге послове,
односно радно место, у складу са законом;
2) удаљење са рада уз надокнаду зараде, у складу са законом.
Члан 25.
На поступак из чл. 23. и 24. овог закона сходно се примењују одредбе
одговарајућих закона којима се уређују права, обавезе и одговорности
запослених из радног односа.
Право на одбијање рада
Члан 26.
Запослени, коме према мишљењу службе медицине рада прети
непосредна опасност по здравље или живот, има право да одбије да ради ако
послодавац не предузме мере из члана 24. овог закона.
У случају из става 1. овог члана запослени је дужан да, без одлагања,
обавести послодавца и инспекцију рада о одбијању рада.
За време одбијања рада запослени има право на накнаду зараде у
висини просечне зараде коју је остварио у претходна три месеца.
Запослени који је одбио да ради дужан је да се врати на рад по
предузимању мера из члана 24. овог закона од стране послодавца, а најкасније
до окончања поступка заштите од злостављања код послодавца.
Запосленом који је одбио да ради не може да се откаже уговор о раду,
односно изрекне мера престанка радног односа.
Заштита учесника у поступку
Члан 27.
Покретање поступка за заштиту од злостављања, као и учешће у том
поступку не може да буде основ за: стављање запосленог у неповољнији
положај у погледу остваривања права и обавеза по основу рада, покретање
поступка за утврђивање дисциплинске, материјалне и друге одговорности
запосленог, отказ уговора о раду, односно престанак радног или другог
уговорног односа по основу рада и проглашавање запосленог вишком
запослених, у складу са прописима којима се уређује рад.
Право на заштиту из става 1. овог члана има и запослени који укаже
надлежном државном органу на повреду јавног интереса утврђеног законом,
учињену од стране послодавца, а основано сумња да ће бити изложен
злостављању.
- 8 -
Запослени, за кога се у складу са законом утврди да је злоупотребио
право на заштиту од злостављања, не ужива заштиту у смислу става 1. овог
члана.
Правила понашања послодаваца и запослених
Члан 28.
Правила понашања послодаваца и запослених у вези са превенцијом и
заштитом од злостављања на раду прописује министар надлежан за рад.
